Da li znate odgovor na ovo pitanje?
Lepi beli pokrivač za nekoliko dana su zamenili blato i kiša. Bez obzira na to, imamo osećaj da je zima prošla, a ovo varljivo sunce nas mami da razmišljamo o bašti i započnemo kupovinu semena. Radujemo se vremenu koje ćemo u njoj da provodimo, a naša baštica će biti prepuna plodova i boja. Vadićemo zdrave rotkvice, lukove, brati paradajz, papriku itd. Međutim, pre kupovine semena čeka nas ozbiljan matematički posao koji će nam pomoći da se bolje organizujemo.
Šta sve utiče na listu za kupovinu semena? Kada, tokom obuka i kosultacija, pričamo o vrstama koje možemo da sejemo i sadimo, postavi se pitanje: “A šta to tačno želimo da gajimo i u kojim količinama?”. Ni jednostavnijeg pitanja ni težeg odgovora.
Pa dobro, svi znamo šta od povrća postoji, šta može da se kupi na pijaci, u marketu, sećamo se sočnog i mirisnog paradajza iz bašte naše bake…Ali, bez obzira na sve to mi, kao potrošači, nemamo uvek jasnu sliku o tome koje vrste povrća (i voća) trošimo, u kojim količinama, ne vodimo evidenciju o njihovoj nabavci. Samo odemo na pijacu i kupimo.
Razlog za to je i što je povrće nekada bilo jeftino, a mi zemlja “mesa”, i sem kupovine plodova za pripremu zimnice, ostala potrošnja nije previše opterećivala kućni budžet. Danas se situacija promenila, povrće se više koristi u ishrani, njegova cena je porasla, a i brinemo o njegovoj zdravstvenoj bezbednosti i o racionalnom korišćenju resursa.
Pre pravljenja liste za kupovinu semena treba da postavimo sebi nekoliko pitanja: Kako se hranimo? Koliki udeo u našoj svakodnevnoj ishrani čini povrće? Koje vrste povrća? Šta jedemo češće, a šta ponekad? Šta jedu ostali članovi naše porodice? Da li stariji članovi mogu da jedu sve vrste povrća? Da li neko ima specifičan režim ishrane iz zdravstvenih razloga? Šta vole da jedu mališani? Šta najviše kupujemo na pijaci, da li sve iskoristimo…
Tip ishrane (tradicionalna srpska ili mediteranska kuhinja, vegetarijanski ili makrobiotički način, ishrana sirovim namirnicama, razne dijete) i naše navike, nedeljni jelovnik, uzrast i godine članova porodice i njihovo zdravstveno stanje predstavljaju osnovu za pravljenje liste kultura koje planiramo da gajimo. Izbor povrća koje koristimo u ishrani takođe je vezan i za dostupnost određenih povrtarskih vrsta u mestu gde živimo i naših mogućnosti njihovog adekvatnog skladištenja i čuvanja.
Da bi se dobio odgovor na pitanje šta najčešće kupujemo, 30 dana voditi evidenciju o nabavci, a zatim uraditi analizu. Ja to radim preko jelovnika, napravim listu koliko puta nedeljno i mesečno kuvam određena jela, preračunam koliko je to glavica luka, korena šargarepe, kesica graška i drugog povrća i onda pomnožim sa prosečnom gramažom.
Naredno pitanje je: Kada želimo da uberemo željene kulture? Imamo 4 godišnja doba (zbog klimatskih promena uslovna 2), sezonsko povrće i ono koje trošimo tokom zime. Grašak nam se jede do pred leto, a treba ga ostaviti i za zimu. Salate, mladi luk i rotkvice nam prijaju u rano proleće, a dobro dođu i u kasnu jesen. Šargarepa iz prolećne setve se troši do jeseni i treba posejati drugu turu koju ćemo koristiti do kasnog proleća naredne godine. Itd.
Nakon preračunavanja količina, odrediti potrebnu površinu za svaku kulturu. Međutim, mi imamo baštu fiksne veličine. Sada na scenu stupa, gore pomenuta, matematika. Najčešće, zbog raspoložive površine, moramo da se odlučimo šta nam je prioritet. Prioritet su, uvek, one biljne vrste koje imaju najveći udeo u našoj ishrani jer je i njihov nutritivni uticaj na naše zdravlje najveći.
U poljoprivrednu apoteku ići sa preciznom listom vrsta i sorti koje želite da gajite u toku predstojeće proizvodnje godine. Ostati dosledan bez obzira na izazove.
Autor: Organska bašta – Snežana Ognjenović