Gajenje krastavaca na mreži

Krastavci su predstavnici familije tikava i kao i druge srodne biljke imaju prelepe cvetove, a u ishrani se koriste nedozreli plodovi.
Najbolje je – radi sprečavanja razvoja bolesti, lakšeg negovanja, zametanja više plodova i lakše berbe – podići vrežu uz potporu.
Njemu to odgovara jer se stabljici nalaze vitice koje se brzo i uspešno obavijaju oko najbliže potpore. Krastavac se može gajiti uz naslon od letvica, žice, konopaca itd.
Gajenje na mreži ima jednu veliku prednost – štedi se prostor u malim baštama. Ovaj način vođenja vreža predstavlja i preventivnu meru zaštite jer smanjuje mogućnost kontaminacije bolestima kao što je plamenjača.
Manji je broj i gorkih plodova (krastavac ne podnosi uznemiravanje i gaženje po poleglim vrežama). Na pojavu gorkih plodova utiču i niske ili visoke temperature, zalivanje hladnom vodom tokom vrelih dana itd.
Mreže se brzo i lako postavljaju na nosivu konstrukciju (visina 80-120 cm). Krastavci se sade sa obe strane mreže na razmaku od 50-60 cm i tokom njihovog rasta stabljiku i izdanke sukcesivno privezivati.
U vetrovitim krajevima stabljika se mora pričvrstiti uz zemljište malim drvenim rakljama. U baštama koje su pod udarom jačih vetrova krastavac se štiti redovima kukuruza šećerca ili neke druge visoke biljke.
Biljka se brzo širi, a prinos može da bude i do 60 posto veći, plodovi su manje izloženi napadu gljivičnih bolesti, bolje je oprašivanje i pojačana je fotosinteza. Beru se čisti plodovi brzo i lako.
Krastavac se bere kada su mu plodovi pravilnog oblika i boje tipične za posejanu sortu. Plod krastavca ima kratak vek čuvanja.