Upoznajmo štetočinu – zelena mediteranska stenica
Poslednjih godine se puno priča o ovoj štetočini koja je rasprostranjena u tropskim i suptropskim područjima. Bila je poznata kao štetočina Mediterana, ali su globalno otopljavanje i više zimske temperature omogućile njenu rasprostranjenost i u severnijim delovima Evrope. Štetu je počela da pravi od 2011. godine.
Zelena mediteranska stenica (Nezara viridula L.) kod nas ima minimalno 2 generacije godišnje. Prezimljava kao odrasla jedinka skrivajući se ispod kore drveća i opalog lišća ali i u kućama i stanovima. Najveću aktivnost ima u letnjim mesecima kada je i najbrojnija.
Čim otopli odrasle stenice izlaze iz skrovišta, počinju da se hrane, pare i polažu jaja. Kada se ispile larve su narandžaste boje i ne hrane se. Zatim dobijaju crnu boju, sa 4 reda krupnih belih pega na trbuhu. Larve većeg uzrasta su zelene sa 4 reda krupnih belih pega na trbuhu i sa crvenkastim pegama sredinom trbuha i po obodu tela. Kompletan ciklus traje od 65 do 70 dana tokom leta.
Hrane se pomoću usnog aparata za bodenje i sisanje, isisavaju sokove iz nadzemnih biljnih delova, mladih izdanaka i plodova koji sazrevaju. Napadnuti izdanci se suše, a oštećeni plodovi dobijaju tamno smeđe ili crne pege.
Ova stenica se hrani voćkama, a velike štete pravi i na pasulju, boraniji, soji, kupusu i drugim kupusnjačama, tikvama, paprici, paradajzu, krompiru i dr. Kako se rešiti ove napasti je pitanje od milion dolara.
U manjim baštama i porodičnim voćnjacima sakupljati i uništavati jaja, larve i odrasle jedinke. Redovno uništavati i iznositi korove, privlačiti prirodne neprijatelje (parazitoidne muve i ose), primenjivati kaolin i insekticidne sapune. Koristiti ulje ruzmarina i nane, saditi pasulj, boraniju i kupusnjače kao klopke.
Komplet naših izdanja na popustu
