Greške u bašti koje pravimo sada, a plaćamo ih na proleće
Počela je nova baštenska i poljoprivredna sezona i uveliko se nabavlja setveni i sadni materijal. Proizvođači su na poljima jer pripremaju zemljište za setvu ozimih kultura.
Ali, setva nije samo rezervisana za pšenicu i druge žitarice već se pred zimu seju brojne povrtarske vrste. Prednosti predzimske setve su brojne, a u proleće ćete ranije ubirati mlade lukove, salate, spanać itd.
U prodaji se već nalaze arpadžik crnog luka i Majskog srebrnjaka. Ponegde može da se nadje i Ptujski crveni. Izbor crnog luka nije veliki, pogledajte kod više prodavaca jer je uglavnom zastupljen Holandski žuti.
Predzimska setva na otvorenom u bašti podrazumeva pripremljeno zemljište stoga je potrebno uklopiti je sa ostalim radova u oktobru. To je i nazahtevniji deo posla jer zahteva uklanjanje biljaka koje su završile tehnološku ili fiziološku zrelost, planiranje i poštovanje plodoreda, đubrenje i setvu u skladu sa njim.
Takođe, rokove sađenja, setve i rasađivanja treba uklopiti sa najavljenom vremenskom prognozom za oktobar i novembar, ali…Bašte su od Vranja i Niša do Subotice tako da je važno pratiti i lokalne vremenske uslove.
Sa arpadžikom crnog luka ne morate žuriti, ali potrudite se da ga stavite u zemlju do kraja oktobra, eventualno 10. novembra jer su najavili veoma hladnu zimu. U fazi nicanja biljke mogu podneti temperaturu do -3 °C, a neke otpornije sorte i do -6 °C, dok u fazi nekoliko razvijenih listova podnose i do -15 °C. Srebrnjak treba što pre posaditi.
Jesenski beli luk sadiri tokom oktobra i do pred zimu. Ovaj luk obrazuje moćan koren i krupne glavice. Nije pogodan za duže čuvanje.
Zimsku salatu saditi iz rasada. Vodite računa da napravite rasad i rasadite zimske sorte salate, a dobro se u baštama pokazala Nansen.
Spanać Matador može da se sukcesivno seje do pred zimu, a obratite pažnju na količinu, a setvu sprovoditi sukcesivno.
Mrkva treba da izbije iz zemlje i obrazuju bar 3-4 lista pre snega i minusa. U fazi nicanja podnosi blage mrazeve, u fazi razvijene rozete i do -10 °C.
Peršun je otporniji na niske temperature od mrkve i može podnijeti u fazi razvijene rozete i do -10 °C, a koren i do -20 °C.
Grašak takođe treba da formira nekoliko listića i stabilno sačeka minus. Optimalna temperatura za njegov rast je oko 15 °C, a mlada biljka može podneti niske temperature čak i do -8 °C, bez većih oštećenja.
Kasna, neadekvatna setva ili sađenje ovih vrsta povrća na otvorenom mogu izazvati brojne probleme: klijanje i propadanje klice, propadanje tek formiranih prvih listova, izmrzavanje korena, izmrzavanje listova. Kod salata koje nisu otporne na niske temperatura može doći do oštećenja rozete i listova.
Zimsko kolebanje temperature, izuzetno visoke ili niske temperature mogu takođe da se loše odraze na ras biljaka.
Uz dobar plan i praćenje vremenskih uslova možete ostvariti raniju berbu ovih kultura u proleće, što puno znači sa biološke i nutritivne strane, a naročito finansijske.
Vrste i sorte za ozimo gajenje:
