Omiljeno povrće – čeri paradajz

Čeri paradajz je veoma popularan među proizvođačima, ali i kupcima i kuvarima. Sem važnih nutritivnih sastojaka, čeri paradajz ima i osvežavajuć, prijatan, slatkast ukus. Potiče iz zone koja obuhvata Peru, Ekvador, severni Čile i ostrva Galapagosa.

Čeri paradajz je toploljubiva biljka koja se može gajiti i u zaštićenom prostoru i u bašti. Kao i ostale vrste paradajza, uspeva na gotovo svim tipovima zemljišta, počev od peskovitih pa do smonica koje dobro zadržavaju vlagu tokom letnjih meseci. Kod kiselih zemljišta dodavati kalcijum.

Setva se obavlja plitko u tople ili mlake leje, kao i u tunele i plastenike za proizvodnju ranih plodova i rasada. Ukoliko se čeri gaji u zaštićenom prostoru, setvu obaviti od polovine do kraja januara, a pri rasađivanju na otvorenom – oko 15. februara. Ukoliko se seje direktno u baštu, setvu treba obaviti nakon 15. aprila i štititi od mraza do početka maja.

Rasad je spreman za rasađivanje 6–8 nedelja nakon setve, kad ima 4–6 dobro razvijenih listova. Rasađuje se na razmaku 80–100 cm između redova i 40–60 cm u redu, vodeći računa o tome da se rasađene biljke mogu zaštititi od mraza.

Nega obuhvata „tačkanje“ uz potporu, redovno zakidanje zaperaka, uklanjanje svih listova do prve cvetne grane i zakidanje vrha biljke. Biljka u povoljnim uslovima može da naraste 1,5–2 m. Paradajz se obavezno navodnjava. Jedna biljka čeri paradajza može da da i do 150 plodova koji se beru u grozdovima ili pojedinačno.