Organski krompir, sađenje, nega i zaštita
Iako je krompir poreklom iz Južne Amerike on voli umerenu klimu, a ne podnosi hladnoću i preveliku vlagu. Najviše mu odgovara rastresito i plodno zemljište koje je bogato hranljivim materijama i odlično reaguje na adekvatnu pripremu zemljišta. Cela biljka je otrovna jer sadrži solanin i najpre je krompir gajen u staklenicima zbog izuzetno lepih cvetova koje mi danas i ne primećujemo.
Evropa je ovu zanimljivu i hranljivu biljku sa teškom mukom prihvatila, a njegov značaj je utoliko veći jer je Evropu spasao gladi. U nekim zemljama bio je jedna od retkih biljaka koja je uspešno uspevala. U planinskim krajevima u našoj zemlji to je i danas najviše korišćeno i gajeno povrće.
Organski krompir se može saditi na kućice ili u redove. Ukoliko se sadi na kućice, rasporediti krtole tako da svaka ima dovoljno prostora za rast. Pri sađenju u redove, iskopati jarak i na dno sipati kompost ili zgoreli stajnjak iz organske proizvodnje. Naklijale krtole pažljivo stavljati u redove. Ukoliko se sadi ranije pripremljen krompir, lišće se pojavljuje na površini već za petnaestak dana. Redovna nega organskog krompira podrazumeva okopavanje i ogrtanje. Nastiranje u baštama se vrši slamom, a na većim površinama polietilenskom folijom. Krompir se može saditi i pod slamom.
O bolestima i štetočinama koje napadaju organski krompir, preventivnim merama i zaštitnim sredstvima saznajte na predavanjima i obukama.
Ukoliko je zemljište nepokriveno, zalivati 3-5 puta tokom njegovog rasta, a ukoliko je prekriveno slamom, smanjiti broj zalivanja i količinu vode. Rani krompir dospeva za 60, a srednje kasne sorte mogu dozrevati do 150 dana. Zelene krtole ne koristiti u ishrani.