Zašto je dobro gajiti kelj?

Kelj, kvalitetno povrće iz familije krstašica, je daleko nadmašio svog praroditelja, kupus. I danas se rado gaji, ali ga uglavnom srećemo na pijacama velikih gradova. Stvoren je selekcijom u 18.veku.

Kelj je povrće velike energetske i biloške vrednosti. Sadrži puno ugljenih hidrata, belančevina i masti, kao i mineralne soli, vitamine, celulozu, itd. Sadrži 3 puta više belančevina i vitamina C od kupusa. Po vitaminskom sastavu takođe nadmašuje kupus. Međutim, glavice kelja nisu pogodne za kišeljenje tako da se njegova primena ograničava na spremanje variva i salata.

S obzirom da se može gajiti preko cele godine, dostupan je u ishrani u svim godišnjim dobima. Kelj se može stavljati u supe, čorbe, salate, piree, umake, gibanice, a sam se može puniti drugim povrćem i zapeći u rerni.

Svež list kelja se u narodnoj medicini koristi za previjanje rana i otečenih mesta. Sok kelja mogu piti osobe koje imaju čir.

Prilikom kuvanja kelja u vodu dodati kašičicu ulja od kokosa i kuhinja će predivno mirisati.

Kelj se lako gaji i zahvalan je za sađenje. Rasad rasaditi do kraja jula na razmak 50–70 cm između redova, i na 40–60 cm među biljkama u redu. Biljke treba okopavati, redovno zalivati, pleviti i štititi od bolesti i štetočina. Kelj ostaje u bašti tokom zime.

Kelj čuvati od plamenjače, lisnih vaši, leptira kupusara,  puževa, kupusne sovice itd. Može se saditi zajedno sa paradajzom, spanaćem, celerom, nevenom, lekovitim biljem kao i mnogim drugim vrstama povrća.

Više o gajenju organskog kelja i ostalih kupusnjača u knjizi Gajenje povrća od A do Š 

KAKO SAČUVATI POVRĆE I VOĆE OD ŠTETOČINA I BOLESTI

PRIRODNE METODE I TEHNIKE ZAŠTITE

SAZNAJTE U NOVOM PRIRUČNIKU!