Slačica – vrste i upotreba

Latinsko ime roda Sinapis potiče od grčke reči sinos (šteta) i ops (oko), zbog nadražaja na suzenje koje semenke izazivaju. Slačica (gorušica) je naziv za jednogodišnje zeljaste biljke koje imaju oštar, ljutkast ukus. Potiču iz porodice kupusnjača (Brassicaceae).

Poljska gorušica (Sinapis arvensis) raste pored puteva i na zapuštenim terenima. Cveta rano u proleće  pa pčele rado posećuju cvetove i sakupljaju nektar i polen.

Belom slačicom se u u narodu nazivaju semenke biljke Sinapis alba poreklom iz južne Evrope. Cvetovi su žuti i sadrže veliku količinu nektara.

Semenke su 1,5 do 2,5 mm velika, svetložuta zrna. Pri mlevenju stvaraju oštar, rotkvi sličan okus. Sadrže 30% masnog ulja, a najvažniji sastojak je glikozid sinalbin koji ima blag ukus. Pod uticajem enzima mirozina, uz prisutnost vode, raspada se u oštro sinalbinsko ulje.

Seme se seje tokom cele godine na dubinu od 1-2 cm. Isklijali mladi izdanci se mogu sveži konzumirati u salatama, a seme ima blag ukus i melje se za začin. Koristi se i kao zelenišno đubrivo i za dezinfekciju zemljišta.

Gorušicom se u narodu nazivaju semenke crne slačice (Brassica nigra). Semenke su sitnije, a sadrže i sinigrin koji im daje oštar ljuto – gorak ukus.

Semenke slačice i gorušice upotrebljavaju se za kišeljenje krastavaca, dodaju se ribljim marinadama i kobasicama, koriste se za začinjanje umaka i kao dodatak jelima od kelja i kupusa.

KAKO SAČUVATI POVRĆE I VOĆE OD ŠTETOČINA I BOLESTI

PRIRODNE METODE I TEHNIKE ZAŠTITE

SAZNAJTE U NOVOM PRIRUČNIKU!