Kako se rešiti puževa u organskoj bašti
Puževi golaći su česte baštenske štetočine, a dobro navodnjavana bašta im pruža glavno stanište! Sem što stalno nešto grickaju, puževi golaći se i brzo razmnožavaju.
Tokom dana se skrivaju u gustom žbunju, gomilama lišća, ispod dasaka i debala ili na drugim vlažnim i tamnim mestima. A, noću izlaze i hrane se! Odaje ih prepoznatljiv svetlucavi srebrni trag.
Puževi obožavaju da jedu: salatu, kupus, papriku, mlade sadnice, jagodu, boraniju i pasulj, tikvice, krastavac, bosiljak, kadificu, daliju, ljubičicu, perunike, ciklame, ciniju, suncokret itd. Meke mlade klice ili listovi koji su u kontaktu sa zemljom su posebno laka meta.
Puževi izbegavaju: žilave, bodljikave, gorke i veoma aromatične biljke kao što su ruzmarin, žalfija, macina trava (mačja nana), crni i beli luk, čubar, slačica, dragoljub, lavanda, paprat, ren, majčina dušica, geranijum, hortenziju, pelin, begonije.
Ježevi, žabe, slepići, gušteri, trčuljci, ptice i patke su im prirodni neprijatelji.
Ako se borite sa kontrolom puževa u svojoj bašti, odabir manje poželjnih biljaka mogao bi biti lako rešenje!
Ukoliko su i dalje tu malčirati zemljište drvenom piljevinom, kamenim brašnom, dijatomejskom zemljom, usitnjenim ljuskama od jaja, peskom, krečom, pepelom ili postavljati klopke (pivo, kvas, slad…). Klopke redovno prazniti, a izvađene puževe popariti vodom i baciti na kompost ili nahraniti njima živinu. Ohlađenom tečnošću zalivati zemljište oko biljaka koje puževi jedu, izuzev oko zelene salate.
I, naravno, smanjiti navodnjavanje na najmanju meru, a biljke ne zalivati uveče. Ostaviti površinu zemljišta da povremeno zasuši.
Komplet naših izdanja na popustu
