Baštenski štir – korov ili zaboravljeno povrće

Postovano | od Snezana Ognjenovic

Štir, pitomi, baštenski (Amaranthus lividus var. oleraceus, Amaranthus blitum subsp. oleraceus ) je starinsko povrće gajeno u 16. i 17. veku.

Pitomi štir (divlji spanać) se gaji na sunčanom i toplom mestu, ali podnosi i delimičnu zasenu. Najbolje uspeva na peskovitim i humusno-ilovastim zemljištima, a odgovaraju mu i sva duboko obrađena baštenska zemljišta.

stir
Photo: www.en.wikipedia.org

Ovo povrće se gaji iz rasada, a rasađuje krajem maja i početkom juna. Biljke rastu u obliku grma koji može narasti do 1,5 m. Listovi se beru tokom celog leta, a u jesen se sakupljaju semenke koje sadrže mnogo belančevina. Listovi se pripremaju poput spanaća, ali se ne čuvaju dobro i treba ih odmah upotrebiti.

Neke vrste štira se gaje kao ukrasne vrste. Kod nas se gaji ukrasni štir Amarantus caudatus poreklom iz Južne Amerike zbog dekorativnih cvasti koja podseća na rep, pa otuda i njen naziv. Cvetovi su dekorativni i kad su osušeni. Postoje i sorte s pegavim (Splendeus ili Salicifolius) ili šarenim lišćem (A. tricolor) koje se uzgajaju kao lončanice.

organska basta

Pa ipak, mi se najviše susrećemo sa njegovim srodnikom korovskim štirom (Amaranthus retroflexus) koji može da naraste 0,5-1,5 m. Štir se javlja u svim baštama kao jednogodišnji širokolisni korov. Razmnožava se semenom (može da proizvede od 5 do 50.000 semenki). Cveta i donosi seme od jula do septembra. Vaditi mlade biljke.